Sa zadovoljstvom predstavljamo prvo regionalno izdanje časopisa (O)GLED realizovano u saradnji sa Muzejem savremene umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka, a podržano od strane British Council-a kroz program „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan” koji finansira Evropska unija.

Tema broja je složena, ozbiljna i urgentna – pozicija umetnosti u vrtlogu kriza, kojoj smo nastojali da priđemo adresirajući pojedine probleme i fenomene kompleksne situacije u kojoj se nalazimo, te mogućnosti i pravce njihovog rešavanja.

Pred nama se nalazi pitanje kako odgovoriti na zahteve ove ozbiljne situacije. Da li smo dorasli trenutku i zadatku koje vreme postavlja pred nas?

Zato smo pozvali autore, kustose i umetnike iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, da daju svoje uvide u fenomene vremena i umetnosti u doba krize, da bismo pokušali ukazati na važnost samospoznaje u ovom trenutku i pružiti odgovarajuću analizu istorijske situacije.

Zahvaljujemo se autorima i umetnicima koji su se odazvali našem pozivu – Bojani Matejić, Mihi Colneru, Mladenu Miljanoviću, Mariju Kopiću, Petru Jevremoviću, Saši Janjiću, Nenadu Maleševiću, Urošu Đuriću, Nikoli Dediću. Zahvaljujemo se i kustosima i umetnicima koji su odgovorili na naš upit povodom promišljanja termina „objekti krize” – Danijeli Matović, Slavici Žarković, Mladenu Bundalu, Žani Vukićević, Vladanu Vuklišu, kao i umetnici Nadeždi Kirćanski na saradnji.

–

Tekst Saše Janjića “Kriza u umetnosti” polemički otvara ovo izdanje, sveobuhvatno analizirajući aktuelnu društvenu situaciju i poziciju umetnosti u njoj, te se obraća pitanjima krize sistema umetnosti, obrazovnog sistema, tržišta, ideologije, institucija umetnosti, likovne kritike, ali i krize samog umetničkog rada. Pitajući se da li je današnjem društvu uopšte i potrebna umetnosti, Janjić navodi „Društva koja uvedete u stanje zavisnosti od medija, društvenih mreža i konzumerističke pomame, društva koja su 24/7 ‘na mreži’, u konstantnom strahu da ne propuste neku informaciju ili da ne dobiju dovoljno pregleda i lajkova, ne mogu generisati nove dobre ideje i umetnost koja pomera granice i postavlja nezgodna pitanja.“

Veliki broj autora regionalnog izdanja u svojim tekstovima vraća se temi prirode umetnosti i umetničkog dela. Petar Jevremović u eseju “Hajdeger ΠΟΙΗΣΙΣ / ΜΙΜΕΣΙΣ” pesnički misaono analizira temelje umetničkog dela, izvornost i tvoračko, no kritički jasno upozorava i na aktuelnu situaciju –  “Nemišljenje je postalo sudbinsko (epohalno) iskušenje celokupne naše civilizacije i kulture.” Analizirajući Hajdegerove beleške iz sredine 30-ih godina 20. veka, Jevremović kritično razmatra i savremeni trenutak, koristeći Helderlinov stih iz elegije “Hleb i vino” – “… čemu pesnici u oskudno vreme?”, preinačujući ove reči u pitanje – “čemu oskudna vremena kada pesnika nema”.

U kontekstu nekromoći i nekropolitičkog imperativa, Bojana Matejić u tekstu “Un-schuld der Kunst i nekrotehnološko stanje” posebnu pažnju posvećuje fenomenima nekrotehnološkog stanja “u kome dominira pitanje tehnoloških transformacija granica, razvoj fizičkih i virtuelnih barijera razdvajanja, digitalizacija podataka u svrhu praćenja i selekcije onih koji zavređuju da ostanu u životu i onih koje treba pustiti u smrt, pojava novih uređaja za praćenje i kontrolu kretanja, senzora, dronova, kamera, biometrijske kontrole, novih mikročipova“. Oslanjajući se na teorijske orijentire Bifo Berardija, Mbembea, Agambena, O’Gormena, Matejić analizira i dela savremene umetnosti, od Hansa Hakea i slovenačkog kolektiva Neue Slowenische Kunst do aktuelnih radova umetnika Jao Lu i Jang Pengija, Haviera Teleza ili dronskog videografa Mitre Azara.

Umetnik Mladen Miljanović u velikom intervjuu pod nazivom „ Umjetnost treba da dovede etičnost stvarnosti u pitanje“, razmatra situaciju umetnika sa ovog područja u internacionalnom umetničkom sistemu, prolazeći kroz različite periode svoje karijere, komentarišući pojedine radove i odluke, te tumačeći i ambivalentnost pozicije umetnika na razmeđi društvene realnosti, etičkih obaveza i realnosti umetničkih prostora. “Mi našu umjetnost na Zapadu vidimo pozicioniranu kao eksploataciju sopstvene socijalne patetike koju živimo. I ona se najčešće, kao takva, preuzima kao proizvod. Kultura je poprimila oblik i prihvatila identitet patetične kulture i to je postalo proizvod. Šta je tu problematično? To što smo mi takvu postavku prihvatili. Ali, problematično je i rudarenje socijalne patetike, njeno eksploatisanje, izvoženje na druge teritorije gdje se ona kapitalizuje. S tim, da na mestu samog rudarenja ostaje zagađenost i toksičnost za ljude koji žive oko „rudnika“, a da oni, zapravo, ništa ne dobijaju od tog kapitala, koji se generiše tamo negdje na krajnjem tržištu.“, navodi između ostalog Miljanović u regionalnom izdanju (O)GLED-a.

Istoričar umetnosti i kustos Galerije Božidar Jakac iz Slovenije, Miha Colner, u svoj eseju „Umetnička refleksija o tekućem ciklusu kriza“, šire ispituje društvena, kulturološka i politička dešavanja u regionu, ali i na svetskoj sceni, te pravi istorijske paralele između odgovora umetnika tokom 20-ih i 30-ih godina prošlog veka na tadašnje političke procese i odgovora umetnika danas na aktuelnu situaciju. U svoj eseju istražuje šta znači živeti u zanimljiva vremena, te da li su ikada i postojala zlatna vremena. Uspostavljajući dijalog između složenosti različitih vremenskih perioda, Colner usmerava pažnju čitalaca kako na radove Augusta Sandera i Toše Dabca, Maksima Sedeja, Đorđa Andrejevića Kuna, Franjo Mosingera, Koče Popovića i Ljubomira Micića sa jedne strane, tako i na savremena umetnička preispitivanja  fotografa Darija Petrovića, Davora Konjikušića, skulptora Kristiana Kožula, umetnika Nenada Maleševića i Jake Babnika.

O pozivu istoričara i teoretičara umetnosti govori Nikola Dedić, redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u razgovoru pod naslovom „Istorija umetnosti je ideologija u sistematizovanom, teorijskom obliku”. Teme opservacija Dedića tokom ovog razgovora odnose su se na principe i teorijske koordinate koji vode njegovu misao o umetnosti, odnos društvenih i proizvodnih slika, odnosno oblika proizvodnje i analizu umetnosti, koncept nejednakog i kombinovanog razvoja društva, odnos umetnika i institucija umetnosti, odnosno začaranom krugu umetnosti koji ne može izbeći asimilaciju i najradikalnijih umetničkih postupaka od strane institucionalnog sistema. No, povodom mogućih istorijskih paralela perioda drušvene neizvesnosti i umetničke produkcije autor ukazuje „Razvoj umetnosti je još manje podložan projekcijama baš zato što je umetnost, samom svojom unutrašnjom logikom, uvek proizvodnja novog. Baš zbog toga nam je umetnost neophodna.”

Na poziv da mislimo temu umetnosti u doba krize, Nenad Malešević, umetnik i teoretičar umetnosti odgovara poetično literarnim tekstom „Upadice o vlasti”, u kojem nas vodi kroz dela Eshila, Kafke, Melvila i interpretira temu krize kao temu prekinute želje. Šta nam onda preostaje u ovoj situaciji? Autor beleži „Preostaje počinjati, biti voljan, ljubiti … Obitavati u mnogobrojnim ulazima, radovati se sastavljanju i prerastanju … Odmoriti se … Odgurnuti se. Ubosti se, možda, pod nokat, malo, oprezno, i gledati kako titra, uzbudljivo, prst (djeci je drago kad se nešto vlažno skuplja ispod noktiju). Propištati. Pustiti želju, kao vjetar.”

Misaono okretan, duhovit i oštrouman, Uroš Đurić, slikar i umetnik, sa enciklopedijskim znanjem i pronicljivom percepcijom stvarnosti, u intervjuu pod nazivom „Mi danas živimo krizu smisla” vodi nas kroz različite periode istorije umetnosti, fenomene savremene kulture, složenost savremene situacije, te nove formate prezentacije i percepcije umetnosti. Od renesanse i baroka, preko Džona Hartfilda, filmova Pola Tomasa Andersona, Felinija, Žan-Lik Godara, ali i Novaka Đokovića, praveći paralele izneđu sistema umetnosti i sporta, Đurić komentariše i periode progresivnih ideja, ali i periode duhovne pustoši i stranputica, preplavljenost sadržajima, estradom i zabavom, te između ostalog zapaža „Kada se bitka vodi na egzistencijalnom polju, umetnost zastane. Ljudi se osećaju ucenjenima, kao što se sada osećaju ucenjenima. I onda stvari prirodno utihnu.“

Mario Kopić, filozof iz Dubrovnika nas vraća na pitanja prirode umetnosti u eseju “Umjetnost i kibernetika”, o čemu govorimo kada pričamo o umetnosti, fokusirajući se na odnos umetnosti i kibernetike. No, kibernetike koja se ne povezuje sa tehnologijom, već koja izvorno označava kormilarenje, upravljanje. Kopić podseća na kibernetičara koji je upravljač svih suprotnosti, pa sve suprotnosti (dan i noć, prisutnost i odsutnost) zbog toga priređuje i meša, koordinira i komponuje. „Kibernetička igra je zato opuštena i opuštajuća … miješanje svjetla i tame, združivanje prisutnog i odsutnog nema nikakvo unaprijed zacrtano ograničenje. Ono je harmonično već samo po sebi: neovisno o tome što bi moglo nastati iz te harmonične simfonije, neovisno o porodu, neovisno o proizvodu. Kormilarenje tu nema neku prethodnu paradigmu prema kojoj bi se trebalo ravnati u brizi da se za vrijeme proizvodnje sve skupa ne bi iz-rodilo.“ ukazuje Kopić.

Tema broja je umetnost u doba krize. Ipak, govorimo i o odnosu umetnosti i temeljnih, ličnih, intimnih kriza. A koji trenutak može biti kritičniji ili temeljno određujući od suočavanja sa bolešću ili smrću najbližih. Teme koje se često zaobilaze u savremenoj umetnosti, ali kojima mlada umetnica Nadežda Kirćanski neustrašivo pristupa. Koristeći različite medije, umetnica istražuje vlastita iskustva gubitka, funerarnih praksi, ali i egzistencijalne neizvesnosti i složene matrice nestabilne društvene situacije, vraćajući dostojanstvo kako preminulima i smrti samoj, tako upućujući pogled i prema stegama egzistencijalno-klasnog čvora. Zato je njen umetnički rad predmet i povod teksta „O svetosti života i srmti” Anice Tucakov, kojim se zaključuje prvo regionalno izdanje časopisa (O)GLED.

–

CC4WBs je projekat koji finansira Evropska unija, a usmeren je na podsticanje dijaloga na Zapadnom Balkanu kroz jačanje kulturnih i kreativnih sektora radi povećanog društveno-ekonomskog uticaja. Tokom perioda od 48 meseci, projekat CC4WBs ima za cilj unapređenje znanja, veština i pristupa finansijskoj podršci, s ciljem povećanja konkurentnosti, održavanja koprodukcije i podsticanja prometa roba i usluga na Zapadnom Balkanu.

–

Tim projekta Regionalno izdanje art-časopisa (O)GLED

Sandra Marković Milisavljević, finansijski direktor projekta i izdavač časopisa (O)GLED, Srbija

Anica Tucakov, urednica časopisa (O)GLED i koordinatorka projekta, Srbija

Sarita Vujković, direktorka Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, Banjaluka, Bosna i Hercegovina

Isidora Banjac, kustoskinja Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske, Banjaluka, i koordinatorka projekta, Bosna i Hercegovina

Željko Petrović, grafički dizajner, Beograd